Nedostaje mi.

Tri emocije:
Pada kiša.
Sutra je ponedjeljak.
Nedostaje mi.

Ova treća je i ona najgora. Od kada je poznajem, bolujem od nedostajanja. Imao sam ja i sličnih problema prije nego što sam baš nju sreo, ali s njom mi je nedostajanje metastaziralo toliko da ne mogu ni da opišem. Nedostaje mi svih šezdeset sekundi u toku jedne minute.
Satima. Danima. Sedmicama. Mjesecima. Nedostaje mi bez obzira na radne ili neradne dane. Nedostaje mi bez obzira na koju sam nogu ustao ujutro. Nedostaje mi kada joj pišem.
Nedostaje mi kada joj ne pišem. Nedostaje mi kada sam ozbiljan i kada se glupiram.
Nedostaje mi  i na javi i u snu. Nedostaje mi kada maštam i kada ne maštam.
Nedostaje mi i dok je držim za ruku, jer znam da će uskoro otići.
Nedostaje mi i kada zaronim lice u njenu gustu smeđu kosu.
Nedostaje mi i kada je poljubim u vrat.
Nedostaje mi i dok se ljubimo dugo, onako, bez pauze.
Nedostaje mi i kada nemam niti jedini jedan razlog da mi nedostaje.
Nedostaje mi jer sudbina tako hoće, znam.